STID -ŽALJENJE

     STID je emocija koja se pojavljuje najčešće kada je nešto sramno otkriveno pred drugima i kada postoji mogućnost da osoba bude podcenjena zbog toga. Osoba tada precenjuje i sramnost tih otkrivenih podataka ali i stepen zainteresovanosti okoline za taj sadržaj. Dok se osoba nalazi u ovoj emociji ona pribegava izolaciji od drugih, u cilju očuvanja samopoštovanja koje je prilično poljuljano u tom trenutku. Takođe, upravo zbog samopoštovanja koje je nestabilno može da napada verbalno druge ljude ne bi li se zaštitila.
ŽALJENJE je manje disfunkcionalna emocija od stida. Osoba je svesna da se nešto sramno otkrilo o njoj pred drugima ali je u stanju da sagleda i racionalno promisli i o važnosti tih informacija i o lošim posledicama kojima može biti izložena. ŽALJENJE NE BLOKIRA PONAŠANJE!

     Često možemo čuti da se osećanje stida vrednuje u društvu i okruženju, ali je važno sagledati kakve posledice on ostavlja na naše psihičko zdravlje. Možemo u tim situacijama osetiti emociju koja je odgovarajuća za trenutak ali nas ne parališe i ne ugrožava.

KRIVICA - KAJANJE

     Emocija KRIVICE se najčešće javlja kada osoba smatra da je prekršila neko moralno pravilo (krivica za učinjeno) ili onda kada nije uspela da ispuni neka svoja moralna očekivanja (krivica za neučinjeno).U takvim situacijama osoba smatra da je počinila neki "greh" za koji je isključivo ona odgovorna i sebi pripisuje mnogo veću odgovornost nego što je to realno. Takođe, nije u stanju da uvidi ni jednu olakšavajuću okolnost za sebe. Upravo zbog toga je osoba koja ima osećaj krivice uverena da će je "stići zaslužena kazna". Pojedinac tada pribegava nekonstruktivnim rešenjima u cilju "opravdanja" a na taj način samo pojačava bol i patnju. To obično radi negiranjem počinjenog, molbama za oproštaj, obećanjima da neće više tako nešto uraditi... 

     Negativna emocija u situacijama kada smo "izneverili" sebe ili druge je neminovna tokom života svake osobe.
     U takvim situacijama zdravije je osećati KAJANJE, jer je osoba svesna da je prekršila određena pravila, ali je u stanju da određeni deo odgovornosti pripiše i drugima. Ne očekuje nikakvu "kaznu" jer ne misli da je počinila "neoprostiv greh", i uviđanjem da je napravio grešku suočava se sa bolom. Od drugih ne traži oproštaj kroz molbu i preklinjanje, već je spremna da na realan i racionalan način pokaže spremnost da načinjenu štetu popravi ili nadoknadi.

ANKSIOZNOST- OPREZNOST, ZABRINUTOST

     Anksioznost se može definisati kao odgovor organizma na opasnost ili pretnju koja se potencijalno može dogoditi u budućnosti. Sa jedne strane osoba NE očekuje da će u budućnosti sve ići po planu, a sa druge strane nije spremna za to. Nivo anksioznosti se može kretati od blagih, umerenih nelagodnosti, pa sve do nepodnošljivih. Anksioznost je najčešće povezana sa telesnim simptomima (ubrzano disanje, pojačan rad srca, znojenje, vrtoglavica, drhtanje, ukočenost...) Osoba svojim načinom razmišljanja samo produbljuje pretnju i udaljava se od konstruktivnog rešenja za svoje stanje.

     ZABRINUTOST (OPREZNOST) je negativna ali zdrava emocija, koju prate racionalna uverenja. Najčešće se javlja kada postoji neka realna ili potencijalna pretnja sa kojom se suočava pojedinac. Tada je osoba u stanju da realistično sagleda karakteristike pretnje, da proceni načine i mogućnosti da se ista savlada, da u svojim mislima ne stvara još veću pretnju i da bude usresređena i motivisana na zadatak, što je u ovom slučaju otklanjanje pretnje.

POVREĐENOST- RAZOČARANOST

     Osećanje POVREĐENOSTI se vezuje za doživljaj osobe da je drugi ljudi tretiraju loše uz istovremeno očekivanje da ona zaslužuje bolji tretman. Druge ljude opaža kao nezainteresovane i nepravedne, a sebe kao usamljenu i bez podrške, pažnje i razumevanja kad god joj je to potrebno. Upravo zbog toga što je jako usmerena na tuđe ponašanje nije spremna da napravi korak kako bi nešto promenila, jer ne vidi sebe kao "izvor" problema i rešenja. Preveliko očekivanje da drugi moraju da je razumeju i poprave svoje ponašanje je udaljava od socijalnog okruženja kad god ne dobije adekvatnu pažnju, čime prekida kanal komunikacije sa drugima, bez objašnjenja čime je prekid uzrokovan.

     RAZOČARANOST je zdrava, funkcionalna negativna emocija koja se javlja kada osoba ne dobija dobar tretman okruženja. Međutim, razočarana osoba je realistična u proceni nepravilnosti, i uprkos tome što okruženje sagledava kao nepravedno, ne doživljava sebe kao osobu bez podrške. Postoji uvid da je u njenim rukama potencijalno razrešenje i fokusirana je da načini prvi korak i da direktno izveštava o svojim emocijama koje su uzrokovane ponašanjem drugih. Na taj način osoba poseduje određenu kontrolu nad negativnim emocijama i nad situacijama koje ih izazivaju. Tada je njen potencijal za prevladavanje neprijatne emocije mnogostruko veći.

     Život je put interakcija u kojima ćemo se osećati loše, kao da nismo zaslužili to što nam se dešava, ali postoje načini da nas to stanje ne parališe, već da nam pomogne da napredujemo i poboljšamo kvalitet života i kvalitet odnosa sa drugima.

BES-NEZADOVOLJSTVO

    BES i NEZADOVOLJSTVO nastaju u situacijama kada smo frustrirani, u situacijama kršenja i prekoračenja lična pravila i kada je naše samopoštovanje ugroženo.
Besna osoba nije u stanju da promeni viđenje sebe kao apsolutno ispravnog a drugog kao apsolutno neispravnog. Tada nismo u stanju da realno sagledamo tačku gledišta druge osobe i sve tumačimo kao omalovažavanje i diskreditovanje nas od strane tih drugih. Bes, takođe, daje lažno osećanje pravičnosti i energije, i često kulminira agresivnim ponašanjem (verbalnim ili fizičkim). Ishod besnog ponašanja vodi problemima u komunikaciji, a samim tim se raspiruje ili učvršćuje slika o nepravednom svetu u koji se mi ne uklapamo.

     Nezadovoljstvo osoba oseća kada procenjuje da neka druga osoba ne vrednuje dovoljno njene životne navike, ali je u stanju da sagleda tačku gledišta te druge osobe. Spremna je da proispituje i da razmišlja o motivima i namerava onog drugog i zna da i svoje stavove mora da proispita i prilagodi.

    Osnovna razlika između ove dve emocije je u tome što je nezadovoljna osoba u stanju da traži, ali ne uz apsolutističke zahteve (TI MORAŠ da promeniš...), promene u ponašanju druge osobe i da i sebe i svoje stavove izrazi u dijalogu sa drugima. Besna osoba to ne može... 
Bes izaziva velike probleme i ima kumulativne neželjene efekte koje se odražavaju i na fizičko zdravlje... Moguće je ublažiti ga dok je još uvek samo negativna nezdrava emocija, pa zašto da to i ne učinimo?

DEPRESIJA - TUGA

     Depresiju možemo definisati kao bolest raspoloženja koja zahvata i misli i telo.U intenzivnijem stanju, osoba procenjuje da je izgubila smisao života. Najčešće će osoba tada imati negativnu sliku sebe, sveta i svoje budućnosti. To osećanje može biti izazvano nekim trenutnim neuspehom, ali ga osoba produbljuje time što se seća svih loših odluka koje je dónela, i svega što će joj potvrditi sliku koju trenutno ima o sebi. Osoba koja je u stanju depresije funkcioniše po principu “samoispunjavajućeg proročanstva", i informacije iz okoline koje prima su isključivo potvrda da ona nije dobra i da ne vredi. Pohvala ili neki kompliment koji joj okolina upućuje se odbija o nju bez imalo šanse da poveruje ili makar promisli o tome. Često osoba ovo stanje pokušava da prekine autodestruktivnim načinima jer je emocija veoma jaka i neprijatna. Praktično, osoba je prezaokupljena sobom, negativnim predstavama o sebi, pati od samosažaljenja i samookrivljavanja.
Psihoterapija nudi pomoć u prevladavanju ovog negativnog stanja. Pre svega da smanji intenzitet i da tu emociju preobrazi u emociju tuge. 

     Tuga je normalno osećanje na izvesne negativne događaje. Tačnije,radi se o sniženom raspoloženju koje vremenom prestaje bez potrebe da se radi na njenom prevazilaženju. Javlja se u situacijama kada izgubimo nešto što je za nas bilo od velike važnosti i značaja.
Zašto je tuga zdrava negativna emocija, i zašto je prvi korak prevođenje depresije u tugu?
Zato što je osoba u stanju tuge spremna da sagleda i pozitivne i negativne aspekte gubitka ili neuspeha i da o njima razmišlja na objektivan način. U stanju je da svoje mogućnosti iskoristi u cilju samopomoći i spremna je da traga za pozitivnim podsticajima.

EMOCIJE ZDRAVE I NEZDRAVE

Kada nam se u životu dešavaju stvari koje omogućavaju lično postizanje ciljeva kojima smo težili javljaju nam se pozitivne emocije koje mogu biti različitog intenziteta. 
Međutim, šta se dešava kada događaji i situacije ometaju postizanje ciljeva? 
Negativni događaji su takođe sastavni deo našeg života i neminovno se javljaju. U zavisnosti od težine posledica koje takvi događaji proizvedu osoba može osećati burne emocije ili nešto niži intenzitet negativnih emocija. 

Osećanje negativnih emocija ne može da se izbegne u životu, ali ono na čemu možemo raditi je da negativne nezdrave emocije preobratimo u zdrave negativne emocije. To bi značilo da depresiju redefinišemo kao tugu, da bes postane nezadovoljstvo, anksioznost da se rekonstruiše u opreznost i zabrinutost, krivica u kajanje, stid u žaljenje a povređenost u razočaranost...