Osećanje POVREĐENOSTI se vezuje za doživljaj osobe da je drugi ljudi tretiraju loše uz istovremeno očekivanje da ona zaslužuje bolji tretman. Druge ljude opaža kao nezainteresovane i nepravedne, a sebe kao usamljenu i bez podrške, pažnje i razumevanja kad god joj je to potrebno. Upravo zbog toga što je jako usmerena na tuđe ponašanje nije spremna da napravi korak kako bi nešto promenila, jer ne vidi sebe kao "izvor" problema i rešenja. Preveliko očekivanje da drugi moraju da je razumeju i poprave svoje ponašanje je udaljava od socijalnog okruženja kad god ne dobije adekvatnu pažnju, čime prekida kanal komunikacije sa drugima, bez objašnjenja čime je prekid uzrokovan.
RAZOČARANOST je zdrava, funkcionalna negativna emocija koja se javlja kada osoba ne dobija dobar tretman okruženja. Međutim, razočarana osoba je realistična u proceni nepravilnosti, i uprkos tome što okruženje sagledava kao nepravedno, ne doživljava sebe kao osobu bez podrške. Postoji uvid da je u njenim rukama potencijalno razrešenje i fokusirana je da načini prvi korak i da direktno izveštava o svojim emocijama koje su uzrokovane ponašanjem drugih. Na taj način osoba poseduje određenu kontrolu nad negativnim emocijama i nad situacijama koje ih izazivaju. Tada je njen potencijal za prevladavanje neprijatne emocije mnogostruko veći.
Život je put interakcija u kojima ćemo se osećati loše, kao da nismo zaslužili to što nam se dešava, ali postoje načini da nas to stanje ne parališe, već da nam pomogne da napredujemo i poboljšamo kvalitet života i kvalitet odnosa sa drugima.
Нема коментара:
Постави коментар